Sju Li Dž – Moj prijatelj Fa

radna snaga pakuje ajfonMoj prijatelj Fa

Uvek s rukama na krstima
ti si tek mladić
ali drugim radnicima izgledaš
kao trudnica u desetom mesecu
nakon što si iskusio život radnika migranta
kada govoriš o prošlosti, uvek se smeješ
ali osmeh ne može prikriti tvoju teskobu i jad
pre sedam godina došao si sam
u ovaj deo Šenžena
pun duha, pun vere
a ono što te je dočekalo beše led
crne noći, dozvole o privremenom boravku, privremena utočišta…
nakon lažnih početaka došao si ovde u najveću fabriku opreme na svetu
i počeo da bdiš, pričvršćuješ zavrtnje, radiš prekovremeno, radiš noćne smene
farbaš, završavaš, glancaš, glačaš
pakuješ i sortiraš, pomeraš gotove proizvode
savijaš se i ispravljaš hiljadu puta svakog dana
dovlačiš hrpe naslaganih proizvoda preko poda radionice
seme bolesti je posađeno a da ti to nisi ni znao
dok te bol nije odvukla u bolnicu
i to je bio prvi put da si čuo
nove reči „diskus hernija“
svaki put kada se smeješ dok govoriš o bolu i prošlosti
pokrene nas tvoj optimizam
sve dok za proslavu Nove godine nisi pijan
zgrabio flašu alkohola desnom rukom, i podigao tri prsta leve
zaridao si i rekao:
„Nemam ni trideset godina
Nikada nisam imao devojku
Nisam oženjen, nemam zanimanje
I ceo moj život već se završio.“

 

* sa engleskog prevela Ivana Maksić

Sju Li Dž (Xu Lizhi, 许立志 1990–2014) bio je kineski pesnik i radnik u Fokskon (Foxconn) fabrici elektronskih delova. U 24.  godini izvršio je samoubistvo skočivši sa 17. sprata zgrade u Šenženu, nedaleko od mesta gde je radio. Njegova poezija govori o životu unutar fabrike, o godinama provedenim danonoćno na pokretnoj traci, brutalnoj eks-ploataciji, mladosti koja je ustuknula pred strukturnim prinudama, frustracijama i brutalno ledenoj zbilji. Upeča-tljive i potresne slike prožete su ciničnim, crnohumornim detaljima, suptilnim komentarima o proživljenom iskustvu nametnute, dehumanizovane stvarnosti. Budući da je naj-veća želja ovog pesnika – da radi kao bibliotekar ili prodavac knjiga – ostala neispunjena, Sju Li Dž je jedino kroz poeziju uspeo da ostavi autentičan, izrazito ubojit trag o vapaju za životom vrednim življenja.

(2010. godine zabeležen je značajan talas samoubistava radnika fabrike Fokskon, nakon čega su izvan fabričkih spavaonica postavljane mreže za hvatanje samoubica. 2012. godine desile su se masovne pobune radnika fabrike Fokskon (2.000 radnika je učestvovalo u štrajkovima) za koju se zna da je u svojim pogonima angažovala i dečju radnu snagu.)

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *